Živi
zdravo - oblači se zdravo
U ovom
vrtoglavom vremenu interneta, elektronskog poslovanja, brzih automobila i brzih
vozova, u vremenu stresa i brze hrane, nekako smo se umorili, klonuli i
obeshrabrili. Iz potrebe da učinimo nešto dobro za sebe, počeli smo da tragamo
za nekim mirnijim zdravijim životom. Prvi glasnogovornici i pobornici zdravog
života bili su nutricionisti i to povratnici organskoj hrani, borci protiv
hemijske industrije i instant namirnica. Ubrzo, kao neka pozitivna zaraza koja
se širi i na druge aspekte života savremenog čoveka, pojavila se i eko
kozmetika, prirodni melemi i kozmetička sredstva koji garantuju blistav ten,
bujnu sjajnu kosu, snežno bele zube... Širenjem potrebe za što više toga sa
prefiksom eko u svom nazivu, proizvodnje su počele da prilagođavaju svoj
asortiman novoj eko modi ili eko potrebi. Pojavila se ubrzo i eko ambalaža, eko
nameštaj, eko automobili i nekako se probudila globalna svest o klimatskim
promenama pa se razvila sasvim nova privredna grana koja se zove održivi
razvoj. Ljudi su počeli da brinu o planeti.
Potrebi
ljudi da koriste ekološki i etički ispravne proizvode morala se prilagoditi i
modna industrija. Zelena ili eko moda pojavila se u asortimanu većine zvučnih
brendova. Modne kuće koje su počele da se bave
eko modom brinu o svakoj karici u
procesu proizvodnje svog dizajna. Materijali su organski, održivi i napravljeni
u lokalnom području. Popularan je organski pamuk, jer je pamuk jedna od biljaka
za koju se u običnoj proizvodnji troši najviše hemikalja. Tu je svoje mesto
ponovo našla I dobra stara konoplja od koje se početkom prošlog veka pravilo
80% svih tekstila, biljka tako laka za uzgoj bez potrebe za ikakvim
pesticidima. Zatim dobro poznat lan, koji je nezamenjiv u vrelim letnjim
danima. Od nekih inovacija treba pomenuti kožu lososa koja se inače pri preradi
ove ribe baca, našla je svoje mesto upravo u proizvodnji eko odeće. Komade
obično rade lokalne zanatlije I to ručno. Boja materijala je potpuno prirodna, dobijena
od raznih biljaka. Čak I komadi sa printom uglavnom su rađeni ručno. Obraća se
pažnja čak I na socijalni status krojača, tako da svaki ovaj komad ima precizno
opisano poreklo I neku svoju utkanu priču.
‘’Organska garderoba" ima stoga pravila. Ona zahteva
da hemikalije koje se koriste u svim fazama proizvodnog procesa ne budu
kancerogene, toksične ili sa negativnim posledicama po zdravlje. Svi
deterdženti, sapuni i druge tečnosti za čišćenje moraju biti biorazgradivi. Sva
ulja koja se koriste u pletenju i tkanju moraju biti rastvorljiva u vodi. Svi
neorganski delovi kao što su dugmad, rajsferšlusi i dr. moraju biti na listi
dozvoljenih delova ako za njih nema organskih zamena. Korišćenje izbeljivača,
određenih boja, formaldehida i sintetičkih hemikalija je zabranjeno. Nije
dozvoljeno korišćenje genetski modifikovanih proizvoda (kao što je GM pamuk).
Možda ovakav način proizvodnje I odabira materijala na
neki način ograničavaju dizajnere I možda nije ono na šta smo navikli ali
svakako nalazi sve više pristalica i nadamo se da će je globalna svest
podržati. Ono što mi možemo da uradimo je da od sve garderobe koju imamo
zadržimo samo najkvalitetnije, one prave vintage komade a ostatak recikliramo I
počnemo da se oblačimo zdravo. Jer vintage I jeste upravo to, moda koja traje
uz neprolazan kvalitet.